Neću da čekam na tebe,
Molim,
Oči mi pružaju reku,
Svega me zaboli dan.

Nije mi važno da li umeš da misliš,
Kojim ćeš putem ti odvesti sud.

Udaram ivicu slepim okom
Ne bih da mislim o sebi
Bolje je pobeći
Iz potpunog pakla.

Ti i neznaš
Šta ti se sprema,
Moraš da ostaneš stena

Priznaš da jesi jak.
Nemoj gledati doole
Videćeš me u vrtlogu
Nemoj da misliš o njima
Neću više da gorim u sebi
Hoću vodom da odagnam bes.

Oči ti umorne vidim u sebi,
Oči ti poznajem
Tugu koja se budi,
Bol koji prikrivaš.

Neću da puzim
Pred tobom,
Mislima da dodirujem
Tvrdi prašnjavi svod.